Linux rečnik – pojmovi i termini


Distribucija (distro) – predstavlja zaokruzenu celinu linux kernela(jezgra) sa dodatnim softverom kao sto su graficko okruzenje i prateci programi. Kako kernel moze da se kombinuje sa velikim brojem razlicitih okruzenja i/ili aplikacija postoji i veliki broj (preko 300) razlicitih linux (ili GNU/Linux) distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati opstu ili neku specificnu namenu. Primer distroa bi bili Debian, Mandriva, OpenSuSE, Fedora, Ubuntu…

Vise o distribucijama:

http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution

http://sh.wikipedia.org/wiki/Linux_distribucija

root (superuser) – na sistemima nalik UNIX-u root predstavlja korisnicki nalog koji ima najvise administratorske privilegije. Ovaj pojam ne treba mesati sa pojmom root (koreni, osnovni) direktorijum. root korisnik ima sva ovlascenja na sistemu i ovaj nalog treba koristiti samo za potrebe administracije sistema, a nikako u svakodnevnom radu. U emulatorima terminala (kozola)root korisnik se razlikuje od obicnog korisnika i po odzivnom znaku #, dok je za obicne korisnike taj znak $. Regularni korisnici mogu privremeno dobiti administratorske privilegije upotrebom komande su (switch user) koja ce traziti sifru root naloga ili upotrebom sudo programa koji odredjenim korisnicima (tzv. sudoers) dozvoljava izvrsavanje programa sa root ovlascenjima.

repozitorijum (repo, online skladiste ili riznica) – jeste online lokacija na kojoj se nalazi softver pripremljen za odredjenu distribuciju sa koje korisnik, upotrebom menadzera paketa, instalira dostupne i zeljene programe. Za jednu distribuciju moze postojati vise repozitorijuma (free ili propriatery softver, repo sa testing softverom…). Zvanicno podrzani repozitorijumi obicno su vec uneti u menadzer paketa odredjenog distroa, dok je ostale potrebno dodati naknadno. Instalacija softvera upotrebom menadzzera paketa i online repoa je najlaksi nacin instalacije softvera na GNU/Linuxu jer je korisnik oslobodjen problema zavisnosti paketa koje instalira.

kernel (jezgro) – osnova operativnog sistema. On je zaduzen da upravlja resursima racunara (memorija, procesorsko vreme…) i na zahtev pojedinanih aplikacija teresurse im i dodeljuje. Linux kernel je zapocet kao projekat LinusaTorvaldsa, tada studenta na Univerzitetu u Helsinkiju, ali posto je Linus odlucio da otvori (oslobodi) kôd na kojem je radio i pozove druge programere da mu se prikljuce u razvoju, linux kernel postaje proizvod velike zajednice programera sirom sveta. Linux kernel sa kolekcijom GNU softvera cini GNU/Linux operativni sistem, a ako se ovome doda i aplikativni softver (npr. graficko okruzenje i prateci softver) dobijamo linux distribuciju.

http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_kernel

http://www.kernel.org/

Konzola (shell, terminal, skoljka)- Zanemarujuci istorijski aspekt (mainframe racunare, teleprintere i”glupe terminale”) konzola predstavlja korisniki interfejs koji je bio standard na *nix sistemima pre omasovljenja grafickih okruzenja. Korisnik upravlja radom racunara tako sto ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tumaci i izvrsava. U savremenim uslovima, konzola na GNU/Linux sistemima sluzi za obavljanje velikog broja radnji koje nije moguce obaviti iz grafickog okruyenja. U tu svrhu se koriste razni emulatori terminala (Konsole, Terminal, XTerm,rxvt…) i veliki broj razlicitih shell programa (Bourne shell,Bourne-Again Shell, Korn shell, Z shell…).

http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_shell

http://en.wikipedia.org/wiki/Terminal_emulator

GNU – GNU je rekurzivni akronim od “GNU nije Unix” i predstavlja operativni sistem koji se u potpunosti sastoji od slobodnog (free)softvera i koji bi bio slican unixu, ali koji ne bi sadrzao delove unix koda. Ricard Stalman (Richard Stallman) je sredinom osamdesetih pokrenuo GNU projekat i do danas je uspesno napravljena osnovna kolekcija GNU alata potrebnih za rad jednog operativnog sistema, ali je najbitnija komponenta – kernel (za GNU bi to bio Hurd), daleko od upotrebljivog pa se kao zamena koristi slobodni linux kernel (otuda i naziv GNU/Linux). GNU projekat, takodje, upravlja i pravnim aspektom razvoja slobodnog softvera kroz objavljivanje odgovarajucih licenci od kojih je svakako najpoznatija GPL verzija 2 i 3.

http://en.wikipedia.org/wiki/GNU

Source code (izvorni kod, source,sors) – jeste datoteka u tekstualnom obliku (pretezno), koja sadrzi instrukcije programskog jezika u kome pisemo program. Izvorni kod je najcesce obican tekstualni fajl koji je citljiv i razumljiv za svakogako poznaje programski jezik koji je upotrebljen. Nakon sto programer zavrsi sa pisanjem koda za svoj program on ga kompajliranjem dovodi ustanje u kome moze da se izvrsava na odredjenom operativnom sistemu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Source_code

kompajliranje (compiling, compile) – je postupak u kome se izvorni kod (source code) nekog programa prevodi u masinski kod koji racunar moze da razume i izvrsava. Za postupak prevodjenja upotrebljava se program (tj. skup programa) pod nazivom kompajler. Njegov zadatak jeda ucita datoteku sa izvornim kodom i proizvede datoteku koju e operativni sistem moci da izvrsi. Takav kompajlirani izvorni kod se zove izvrsna ili binarna datoteka. Naravno, za odredjeni programski jezik i operativni sistem, potrebno je koristiti i odgovarajuci kompajler.

http://en.wikipedia.org/wiki/Compiler

CMMI – je skracenica koja predstavlja postupak kojim se u konzoli, na GNU/Linuxu, obavlja instalacija nekog programa iz njegovog izvornog koda. Postupak podrazumeva izvrsavanje odredjenih komandi u pravilnom redosledu i ukoliko se prethodna komanda uspesno izvrsila(tj. nije bilo gresaka). Komande i redosled su:

$ ./configure – pokrece skriptu koja proverava da li su svi potrebni preduslovi za uspesnu upotrebu programa zadovoljeni (postoje li svipotrebni paketi i programi)

$ make – pokrece automatizovan postupak kojim se iz postojeceg izvornog koda dobija izvrsni fajl (kompajliranje)

# make install – instalira na sistem izvrsnu datoteku dobijenu prethodnim postupkom

Znakovi ispred komandi ($ i #) su oznake u konzoli za tip korisnika koji ima dozvole za obavljanje odredjenog postupka, pa je $ znak za regularnog korisnika, a # znak za root tj. superuser korisnika koji ima pravo instalacije.

http://www.tuxfiles.org/linuxhelp/softinstall.html

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s