Evropski izveštaj Social Watch 2009 – Migranti u Evropi kao faktori razvoja: Između nade i ranjivosti


Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, mreža Social Watch predstavlja svoj prvi Evropski izveštaj Social Watch 2009 – Migranti u Evropi kao faktori razvoja: Između nade i ranjivosti.

“Tokom prošle decenije, naveliko se raspravljalo o međuzavisnosti migracija i razvoja. Postoji širokoprihvaćeni stav kod nosioca politika i u akademskoj zajednici da migracije mogu da doprinesu i svojim državama porekla i krajnjim odredištima, kao i samima sebi”, piše u predgovoru Izveštaja Roberto Bissio iz Međunarodnog sekretarijata Social Wathc-a.

Izveštaj kaže da je prepoznavanje razvojnog potencijala migracije dobra stvar, ali da je do sata to prepoznavanje nije pretočeno sa reči na dela. Mada postoji potreba za evropskim migracionim politika, one moraju da budu oformljene na način koji potiče razvoj, a ne samo kao odgovor egoističkih sigurnosnih in ekonomskih interesa Evropske unije.

Razilaženje između evropskog diskursa i prakse reflektuje se i u tretmanu imigranata. Mada se EU postavlja kao promoter i zaštitnik ljudskih prava, i unutar svojih granica i prema vani, poštovanje prava migranata je daleko od garantiranog. Kršenja ljudskih prava mogu biti povezana sa teškoćama putovanja prema EU, okolnostima izbacivanja migranata bez dokumenta i teškom životu i uslovima rada u zemljama krajnjeg odredišta.

“Rašireno korištenje pritvora za migrante i azilante bez dokumenata je još jedno zabrinjavajuće pitanje. Ljudi, čiji je jedini “zločin” potraga za boljim životom ili beg od represije nalaze se u situaciji da su lišeni slobode i do 18 meseca”, kaže se u Izvršnom rezimeu.

Često su prinuđeni da rade nekvalifikovane, slabo plaćene poslove i predstavljaju jeftinu i fleksibilnu radnu snagu koja prihvata poslove koji drugi neće. Migranti bez papira podložni su zloupotrebama i eksploataciji. Veliki broj migranata ne ispunjava uslove za dobijane socijalnog osiguranja i nisu organizovani, što ih čini ekonomski atraktivnima za poslodavce. Radnici sa urednim papirima takođe se suočavaju sa rizicima kada su migraciona pravila stroga, a naročito kada su njihove radne i dozvole za prestoj vezane za jednog poslodavca.

Amandine Bach tvrdi da su žene migranti naročito izložene diskriminaciji i nejednakosti. Trenutni pravni okvir u EU je rodno pristran i ne uzima u obzir specifične potrebe žena migranata. Marco Perolini objašnjava da su mladi migranti takođe ranjivi, mada daju bitan društveni, kulturni i ekonomski doprinos evropskom društvu.

Evropska unija i vlasti zemalja članica imaju odgovornost da osiguraju poštovanje ljuskih prava migranata, ne samo unutar svojih granica, nego i u državama sa kojima su potpisani ugovori koji se tiču migracije. Mora se staviti kraj svim formama degradirajućeg tretmana u toku procedure repatrijacije. Evropske vlade moraju da ulože napore da spreče i da izbegnu eksploataciju migranata. Moraju da se bore sa rasizmom i diskriminacijom migranata u zapošljavanju, obrazovanju i zdravstvu.

Za ljude diljem sveta, naročito za one koji žive u takozvanima zemljama u razvoju, Evropa je i izvor nade i izvor očaja. Nada, zato što kontinuirana promocija osnovnih vrednosti ljudskih prava, vladavina prava i dobro vladanje; očaj zato što prečesto njene akcije ne uspevaju da se prdržavaju tih vrednosti.

Migracija je odabrana kao tema prvog Evropskog izveštaja Social Watch kako priznanje njenih velikih unutrašnjih i vanjskih implikacije za Evropu. Inicijativa pripreme Evropskog izveštaja ponikla je iz želje jačanja zajedničkog evropskog identiteta kod brojnig coalicija Social Watch-a u evropskim državama, istovremeno pokrivajući pitanje od globalne važnosti.

Prvi Evropski izveštaj Social Watch uključuje nacionalne izveštaje iz 18 evropskih država. Iz regiona Jugoistočne Evrope, pokriveni su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Makedonija i Srbija.

Albanija (izveštaj je pripremila Ersida Sefa iz Albanskog helinškog komiteta) je postigla napredak na polju usvajanja neve migracione legislative koja je na liniji sa evropskim standardima, ali ostaje problem primene zakonskog okvira i, naročito, nedostatak finansijskih sredstava i obučenog personala.

Nasuprot postignutom napredku, jedan od problema sa kojima se AHC suočio tokom pripreme izveštaja je neprimena odredbi iz ugovora o readmisiji ljudi iz trećih zemalja vraćenih u Albaniju. Povratak ilegalnih migranata iz trećih država vrši se bez prethodnog obaveštenja i potrebnih prevedenih dokumenata – procedura nužna da bi se garantovala prava povratnika.

U Bosni i Hercegovini (izveštaj je pripremila Valentina Pellizzer, Fondacija Jedan Svijet – platforma za JIE), unikatna državna struktura jeste, sama po sebi, najveći izazov primeni migracione legislative. Drugi veliki problem je nedostatak validnih populacionih statistika, imajući u vidu činjenicu da je zadnji popis stanovništva sproveden 1991. godine, pre rata.

Izveštaj se osvrže i na situacije u kojoj najveći broj tražilaca azila dolaze “iznutra”. U 2007. godine, zbog promene zakonodavstva, dve grupe ljudi su se našli u poziciji da traže azil: prva grupa su ljudi poreklom iz Srbije/Kosova koji su imali status izbeglica; druga grupa su naturalizovani građani BiH, poreklom iz Afrike i azijskih država, koji su došli u BiH tokom rata da bi se borili na strani bosanskih Muslimana.

Bugarska (autor izveštaja je Plamenka Markova, iz Bugarske fondacija za rodna istraživanja) je neto izvoznik ljudi, imajući u vidu da broj iseljenika daleko nadilazi broj doseljenika i izbeglica. Dalje, Bugarsko se stanovništvo smanjuje. Veliki iseljenički talasi postali su problem za Bugarsku zbog negativnog uticaja na populaciona kretanja i nedostatak radne snage tokom privrednog oporavka. Od 2002. godine naovamo, iseljavalo se oko 90,000 ljudi godišnje. Prema projekcijama, talas će se uskoro smiriti i stabilizovati na šest do osam hiljada iseljenika godišnje. Ovaj pad može biti odraz “imigracione iscrpljenosti” države.

Nasuprot malog broja zahteva za azil, Hrvatska mora da poboljša primenu nedavno usvojene evropske legislative, sa posebnom pažnjom na pitanje integracije izbeglica. Drugo bitno pitanje je politika kažnjavanja i pritvaranja azilanata, pri čemu su prekršajni postupci povedeni i sprovedeni protiv skoro svih stranaca otkrivenih u pokušaju ilegalnog ulaska u Hrvatsku ili su ilegalno boravili na hrvatskoj teritoriji, u periodu od 2004. godine do marta 2009. Izveštaj je pripremila Lana Tučkorić iz Hrvatskog pravnog centra.

Mađarska imigraciona politika fokusirana je na borbu sa ilegalnom imigracijom i u velikoj meri je oblikovana od evropskih integracija. Ipak, nasuprot pozitivnih postignuća u oblasti pritvaranja i pristupa tržištima rada, Direktiva o prijemu nije u potpunosti prenesena u nacionalnom zakonodavstvu, pa kao rezultat imamo situaciju u kojo brojne odredbe Zakona o azilu ne odgovaraju minimalnim standardima navedenim u Direktivi EU.

Kritičari zvanične migracione politike često ukazuju da se primena politika karakterizira kratkoročnim, sigurnosno orijentisanim pristupom pitanju putem odbrambenih mera usmerenih protiv nemađarskim migrantima, graničnoj kontroli i pravilima o boravištu, bez odgovarajuće eksplicitne migracione strategije. (Izveštaj je pripremio Matyas Benyik iz ATTAC Mađarska).

Makedonski izveštaj fokusiran je na položar Roma u Makedoniji. Keti Jandrijevska Jovanova iz Makedonskog helsinškog odbora, koautorica izveštaja zajedno sa Pavlinom Zefik, kaže da je MHO imao određenu slobodu u smislu izbora teme izveštaja, kako bi organizacija dala svoj doprinos na polju na kojem je najviše aktivna. Zapravo, MHO je pripremio četiri izveštaja o migracionoj politici, Romskoj zajednici, državljanstvu i trgovini ljudima, a Social Watch je odabrao teme Romske zajednice i trgovine ljudima.

Po pitanju trgovine ljudima, izveštaj kaže da mada još uvek većina žrtava dolazi iz bivšeg Sovetskog Saveza, postoi i jedan broj makedonskih građana i građanki žrtava, najčešće maloletnih osoba koje su prinuđene na prostituciju.

Nasuprot napretku u smislu standardizacije zakonodavstva sa okvirom koji nudi EU, unutrašnji pravni poredak na ovom polju traži dodatne dopune o operacionalizaciji rešenja. Mada je dosta toga učinjeno na zaštiti žrtava trgovine ljudima, glavni problem ostaje nedovoljno obrazovanje potencijalnih žrtvi i nedostatak prevencije.

Migracije su pitanje od velikog značaja za Srbiju. Nedavni ratni sukobi i trenutna ekonomska nesigurnost doprineli su masivnim migracionim tokovima, kako u tako i iz Srbije. Ovi tokovi uglavnom uključuju izbeglice, unutrašnje raseljena lica, povratnike i žrtve trgovine ljudima.

Izveštaj tvrdi da je povratak izbeglica u zemlje porekla i dalje osetljivo pitanje i teče sporo. Takođe, nekoliko stotina hiljada od četiri miliona ljudi koji su napustili bivšu Jugoslaviju tokom i posle ratova i koji su dobili privremenu zaštitu zemalja Zapadne Evrope sada se vraćaju u Srbiju nakon što su odbijeni skoro svi zahtevi za azil i povlačenja privremene zaštite. Osim skromnih pokušaja, ne postoji sistemski i organizovani pristup identifikaciji i evidenciji problema povratnika, kako u njihovim zemljama porekla tako i u Srbiji. (Izveštaj su pripremili Danilo Rakić iz Grupe 484, Vesna Nikolić-Ristanović i Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije i Mirjana Dokmanović iz Udruženja Tehnologija i društvo).

Celi izveštaj Evropski izveštaj Social Watch za 2009. godinu– Migranti u Evropi kao faktor razvoja: Između nade i ranjivosti, dostupan je na internet stranici www.socialwatch.eu/wcm.

Social Watch je osnovan 1995. godine kao “mesto susreta nevladinih organizacija koje brinu o društvenom razvoju i rodnoj diskriminacijia, i uključene su u monitoring politika koje imaju direktni uticaj na nejednakost i na ljude koji žive u siromaštvu.

Social Watch je mežunarodna mreža građanskih organizacija u borbi za iskorenjivanje siromaštva i njenih uzroka, eliminaciju svih formi diskriminacije i rasizma, kako bi se se osigurala ravnomerna distribucija blaga i ostvarila ljudska prava. Posvećena je miru, socijalnoj, ekonomskoj, ekološkoj i rodnoj pravdi, sa naglaskom na pravo svih da budu slobodni od siromaštva.

Social Watch smatra da su vlade, sistem Ujedinjenih naroda i međunarodne organizacije odgovorni za ispunjavanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih ciljeva za iskorenjivanje siromaštva.

Social Watch će svoje ciljeve postići sveobuhvatnom strategijom zastupanja, podizanja svesti, monitoringa, organizacijskim razvojem i umrežavanjem. Social Watch promovira održivi razvoj koji se fokusira na ljude.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s